Očekuje se da će od EGNOS-a velike koristi imati i građani i kompanije, jer će omogućiti niz novih primena u različitim sektorima, od poljoprivrede (preciznije prskanje đubrivom i pesticidima) i saobraćaja (automatska naplata putarine), do preciznijeg navođenja za opštu upotrebu (lična navigacija) i specifične primene (pomoć slepima).
EGNOS je prethodnica evropskog globalnog satelitskog navigacionog sistema Galileo, koji je u razvoju, i integrisaće se s njim kad Galileo proradi sredinom sledeće decenije. Istovremeno je i prvi panevropski satelitski navigacioni sistem koji je rezultat zajedničkog projekta Evropske svemirske agencije (ESA), Evropske komisije (EC) i Evropske organizacije za bezbednost aeronavigacije (Eurocontrol).
ESA je bila odgovorna za dizajn i razvoj sistema i za njegovo razvijanje angažovala je kozorcijum koji je predvodio francuski Thales Alenia Space. Po završetku razvoja sistem EGNOS je 1. aprila predat Evropskoj komisiji koja je sada njegov vlasnik i upravitelj. O njegovom radu će se starati Evrospki dobavljač satelitskih usluga (European Satellite Services Provider, ESSP SaS) kojeg su osnovala sedmorica dobavljača aeronavigacionih usluga, a sedište mu je u Tuluzu u Francuskoj. EC i ESSP SaS su 30. septembra potpisali sporazum po kome će ESSP obezbeđivati funkcionisanje i održavanje EGNOS-a do kraja 2013.