Ljudi imaju prirodnu sklonost da vide uređenje u skupu informacija, što je talenat koji je teško implementirati kod računara. Suočeni sa velikim skupom podataka, računari ne znaju odakle da počnu, osim ako nisu programirani da traže specifične strukture kao što su hijerarhija, linearno uređenje ili skup klastera. Na MIT-u je razvijen novi model koji pomaže računarima da prepoznaju uređenje na isti način na koji to čine ljudi. Ovakav napredak samim tim može imati velikog uticaja na napredak na polju veštačkih inteligencija. Model, objavljen početkom avgusta u Proceedings of the National Academy of Science, može da analizira skup podataka i odredi kojem tipu organizacione strukture najverovatnije pripada.
Model bi mogao pomoći naučnicima na mnogim poljima gde je potrebno analizirati veliki broj podataka, kao i da potpomogne u otkrivanju načina na koji ljudski mozak pronalazi uređenje u velikom broju podataka.
Model razmatra spektar mogućih straktura, kao što su stabla, linearna uređenja, prstenove, hijerarhije, klastere itd. On pronalazi strukturu koja se
najviše uklapa od svakog od ovih tipova, a zatim određuje koja od tih struktura najbolje reprezentuje skup podataka.
Ljudi ovo čine svakoga dana, mada uglavnom nesvesno. Više naučnih dostignuća je rezultat ljudske sposobnosti da pronalazi šablone u podacima, na primer, razvoj periodnog sistema hemijskih elemenata ili predstavljanje bioloških vrsta pomoću strukture stabla kao sistema klasifikacije.
