Španski naučnici su sproveli istraživanje o potencijalnom uticaju robotike na društvo u budućnosti. Njihovo istraživanje pokazuje da će velika automatizacija i sposobnost interakcije sa ljudima imati velikog uticaja na stvaranje tehnološkog disbalansa tokom narednih 11 godina između onih kojima je ova tehnologija dostupna i onih kojima nije.
Jedan od autora ove studije je napravio paralelu između današnje zavisnosti od mobilne telefonije i vozila i hibridizacije robota i čoveka u budućnosti pokušavajući da istakne veliki uticaj koji predviđaju da će imati dalji razvoj ovih tehnologija u narednoj deceniji.
Tokom rada na ovoj studiji, autori su intervjuisali eksperte koji se bave pravljenjem robota za razne praktične svrhe, kako bi pokušali da procene u kom vremenskom roku bi modeli koji se trenutno razvijaju mogli postati deo svakodnevice. Svi su se složili da je godina koja se može označiti kao prekretnica 2020. jer će do tada roboti biti u stanju da vide, govore, rade, razumeju jezik i imaju inteligenciju zbog čega će početi da zauzimaju značajno mesto u životu ljudi. Ovo će izazvati revoluciju u robotici posle koje će roboti prestati da budu sofisticirane mašine i postaće oruđe koje će se koristiti svakog dana.
Iako je automatizacija i danas prisutna njen uticaj u budućnosti će biti sve veći i u sve širem spektru primena. Jedno od polja gde se očekuje da robotika u budućnosti ima veliku ulogu je medicina. Moguća primena je u vidu egzoskeleta koji bi pomagali nepokretnima da se pomeraju i time učiniti da budu manje zavisni od svoje okoline. Još značajnija je upotreba robota unutar ljudskog tela u vidu inteligentnih implanta u mozgu koji bi poboljšali proces racionalnog razmišljanja, ili nanorobota koji bi bili ubacivani u krvotok čoveka kako bi čistili zapušene arterije.
Očekuje se da roboti uveliko zamene čoveka na poslovima koji su visokog rizika kao što je bezbednost i odbrana. Roboti će biti inteligentne mašne koje će biti prisutne kako u našim domaćinstvima tako i u industriji. Moći će da budu programirani da pomognu u kući, pomažu na farmama, da rade 24 časa dnevno u fabrikama. Zamenjujući ljude na određenim poslovima omogući će da čovek bude manje izložen opasnoj, stresnoj i nezdravoj okolini time smanjujući rizike po čoveka povezane s poslom kojim se bavi.
Jedan od autora ističe da je možda najzanimljiviji deo ove revolucije na polju robotike pojava društvenih robota, mašina sa veštačkom inteligencijom, sa kojom će ljudi moći da imaju emotivne i čak intimne interakcije. Ovakvi roboti će između ostalog biti opremljeni posebnim senzorima koji bi im omogućili da detektuju dodir.
Ova studija se između ostalog bavi i mogućim posledicama povećane integracije robota u ljudsko društvo. Smatra se da kao što je to trenutno sa nejednakom dostupnošću interneta koja stvara jaz unutar društva, tako će i robotika stvoriti novu vrstu tehnološke barijere između onih kojima su roboti dostupni o onih kojima to nisu. Ovo bi moglo rezultovati u sve većem kulturnom udaljavanju ljudi i kompanija koji sebi mogu da priušte novu tehnologiju i onih koji to ne mogu. Takođe, u ovakvoj sredini doći će do favorizacije industrijskog društva, što bi po autorima ove studije moglo dovesti do produbljivanja jaza između razvijenih zemalja i zemalja trećeg sveta, ili da se dođe dotle da će ljudi da počnu sve više i više da pridaju ljudske karakteristike robotima, kao što je to slučaj sa Japancima među kojima mnogi danas veruju da su njihovi roboti živi, čime bi eventualno morala da se definišu prava robota u ovom novom i modernizovanom društvu.
Jedan od velikih problema bi mogao da nastane i upravo zato što će roboti zameniti ljusku radnu snagu na velikom broju poslova, zbog čega bismo se mogli suočiti sa velikim porastom broja nezaposlenih. Eksperti na polju robotike koji su intervjuisani u okviru ove studije tvrde da će ovaj disbalans potencijalno biti rešen povećanjem broja poslova koji će postojati u okviru proizvodnje i održavanja robota.
