U srži sistema je jedan biosenzor koji meru aktivnost specijalnih enzima. Signal se prenosi električnim putem, što znači da je sistem brz, veoma osetljiv i izdržljiv. Počela su razmatranja mogućnosti da se probni model razvije u jedan prodajni proizvod. Danas se za nadgledanje kvaliteta pijaće vode često koriste ribe. Ako pokazuju neobično ponašanje, voda se izlaže temeljnoj proveri. Takođe, otprilike jednom nedeljno, radnici u laboratoriji detaljno analiziraju vodu da provere da li ima toksina. Siemens-ov sistem, nasuprot tome, neprekidno izdvaja uzorke iz cevi i provera da li sadrže štetne supstance. Za taj posao, nisu potrebni obučeni radnici.
Sistem koristi enzim acetilkolinesterazu(AChE). Kako ovaj enzim igra ključnu ulogu u prenošenju nervnih impulsa, on odmah može da pokaže da li jedan uzorak vode sadrži supstance koje su štetne za ljudski metabolizam. Enzim je fiksiran za jedan poseban čip. Taj sistem meri da li na aktivnost enzima utiče uzorak vode. Ako toksini nisu prisutni, enzim će nasatviti da pokazuje maksimalnu aktivnost, što pokazuje električna struja koju proizvodi lanac reakcija. U slučaju da su toskini, poput organskih fosfata, karbamata ili nervnih gasova prisutni, aktivnost enzima je blokirana. Drugim rečima, lanac reakcija se prekida, a električna struja, to jest, merni signal, počinje da slabi. Kako bi se obezbedio visok stepen pouzdanosti, takođe se koristi i kotrolni enzim. Sve dok se njegova aktivnost ne promeni, sistem funkcioniše kako treba. U redovnim intervalima i prateći prisutnost toksina, oba enzima se automatski otklanjaju sa čipa, a zatim ponovo pričvršćuju na njega.
Istraživači su uspeli da laboratorijskim testovima pokažu da prisutnost paration pesticida u koncentraciji manjoj od jednog mikrograma po litru uzrokuje da se električna struja prepolovi, što dovodi do jasnog mernog signala. Ovaj toksin je smrtonosan za ljude već u koncentraciji od oko jedne desetine grama.