Naučnici pronašli način da generišu struju iz ljudskog tela

Pretvaranje ljudskog tela u električnu centralu zvuči kao neslana šala iz Matrix trilogije, ali naučnici su počeli ozbiljno da razmatraju ovu ideju i razmišljaju kako da iskoriste tu malu količinu energije koja se dobija od toplote tela, pokreta, metabolizma i vibracija. U jednom obliku ove tehnologije, stručnjaci razmatraju piezolektricitet koji označava “elektricitet koji rezultira iz pritiska”. U piezoelektričnom materijalu, mala količina energije je genrisana kada je matrijal pritisnut ili kada mu je promenjen oblik.

 Neobičan primer o tome šta je danas moguće sa ovim materijalima predstavlja ideja da bi srce samo po sebi moglo da bude korišćeno da napaja veštački pejsmejker. Kako ovaj uređaj zahteva samo malu količinu snage – jedan milioniti deo Watta – njegove baterije se obično potroše posle nekoliko godina. Ali, kako Dr Amin Karami sa Univerziteta Mičigen kaže, pejsmejker koji troši energiju otkucaja srca bi mogao da radi tokom čitavog života čoveka. U svom skorijem izveštaju American Heart Association u Los Angeles-u, on je sugerisao da je ocepak piezolektrične keramike koja je debljine jednog stotog dela inča, napajana vibracijama iz grudne šupljine, u stanju da generiše 10 puta veću snagu nego što je potrebno za rad pejsmejkera.

 Ova tehnologija, takođe, može da se koristi i za spoljašnje delove tela. Istraživači u oblsti nanotehnologije razvijaju savaršeni komplement za vezu snage: “majicu snage” čija se tkanina dobija iz para vlakana koji sadrže malu količinu cink-oksida i zlata. Pri svakom pomeraju, vlakna se trljaju jedna o druga i na taj način proizvode struju. Prof Zhong Lin Wang, sa Georgia Institute of Technology, kaže da bi oni mogli da stvore fleksibilan, pokretan izvor energije koji bi mogao da se oblači, što bi, na primer, omogućilo ljudima da generišu svoju sopstvenu struju dok su u šetnji.

 U Velikoj Britaniji, na Univerzitetu Njukastl, Dr Michele Pozzi je kreirao “pizzicato” izvor energije koji bi mogao da napaja uređaj za satelistku navigaciju. Pričvršćen na koleno, uređaj se sastoji od spoljašnjeg prstena i centralnog čvora. Dok osoba šeta, prsten se rotira i 72 plactre oko nje “otkidaju” 4 piezolektrična kraka na središtu, generišući elektricitet. Steve Burrows, sa Bristol Univerziteta, je spregnuo gore-dole kretanje pri šetanju i napravio generator elektriciteta. Čak i naši koraci mogu da generišu energiju tako što pokreću slanu tečnost kroz mikroskopske pore na tabanu i time obezbeđuju 2W po nozi koristeći reverzni uređaj koji radi na prinicipu električnog kvašenja koji je razvio Prof Tom Krupenkin sa University of Wisconsin, Madison. “Ovo je više nego dovoljno da se napaja uređaj poput pametnog telefona i tableta,” kaže on. “Očekujemo prvi proizvodni prototip da bude dostupan kroz godinu-dve.”

 Laurie Winkless, iz National Physical Laboratory u Teddington-u, je proučavala čitav opseg sličnih tehnologija. Ona sugeriše da te tehnologije imaju svoje manjkavosti. Piezolektrična “baterija” unutar stopala može da bude u stanju da napaja uređaje na lokacijama sa vanrednim stanjem za potrebe planinara, ali onaj koji bi obukao takav proizvod bi osećao otpornost ako se radi o snagama koje su iznad nekoliko desetina Watta. Takođe postoji problem sa tako zvanim “termoelektričnim” materijalima, koji generišu elektricitet kada je jedna strana materijala topla, a druga strana hladna: majica napravljena od ovakvih vlakana bi mogla da povuče previše toplote od onoga koji je nosi, čineći da se ta osoba oseća kao da joj je prohladno.

 Uopšte, međutim, budućnost ovakvog nano-generisanja se čini svetlom. U galeriji atmosfere Science muzeja, postoji model jedne obećavajuće tehnologije koja se sada koristi: pločnici napravljeni od strane Pavegen Systems,a čiji je zadatak da sakupe energiju stopala koja hodaju po njima. Pločice koje je postavila kompanija su bile ugrađene u šetalište koje vodi do Olimpijskog parka. One su u stanju da pretvore preko 10 miliona koraka u energiju koja je dovoljna da osvetli šetalište punih 8 sati tokom svakog dana.

 U budućnosti, kaže Winkless, opseg sličnih energetskih tehnologija će se u sve većem broju pojavljivati u našim domovima: “Ovakvi energetski sistemi bi mogli da znače da bi kuvanje testa moglo da napaja mobilni telefon date osobe. Vibracija veš mašine bi mogla da napaja bežične senzore ili daljinski upravljač za televizor bi mogao da bude napajan jednostavnim pritiskom na sopstveno dugme.”