Međutim, AcquatiCo nije samo radosna vožnja. On svakako ima mnogo dublju i značajniju namenu. “Čuvanje okeana je naša vizija,” kaže Labarca. “To je naše ‘Zašto.’ Okean je ključni faktor po pitanju ravnoteže ekološkog sistema planete Zemlje. To je mesto gde je većina kiseonika proizvedena, gde se voda stabilizuje. Ali, kako [Jaques] Cousteau reče, ljudi će zaštiti ono što vole. Ukoliko nisu blizu tome, neće se osećati uključenim u sve to.” Međutim, Labarca želi da ide iznad dokumentaraca Cousteau-a. Dopuštajući ljudima da sami vrše navigaciju kroz okean, on smatra mnogo moćnijim načinom da uključi ljude u probleme okeana. Dok budu to radili, to će da menja njihove stavove i navike. “Zahvaljujući radu Cousteau-a, učili smo o okeanu i počeli da brinemo o njemu. Mnoge fondacije su počele da rade na tome da zaštite okean. Ali, ako većina javnosti nije uključena, uticaj će ostati vrlo nizak. Trenutno su za okean zainteresovani jedino istraživači čija je to specijalnost. Ja verujem da su nama potrebni svi. Mi trebamo to da učinimo problemom koji dostiže intersovanje masovnih razmera.”
AcquatiCo Kickstarter kampanje su dostigle $135.000 za izgradnju i lansiranje njihove prve podmornice. Trenutni model podmornice je relativno jeftin za izgradnju, kaže Labarca, ali najviše novca ide na razvoj efikasnog komunikacionog sistema koji povezuje bovu i obalsku stanicu. Problem sa AcquatiCo platformom nije samo upravljanje podmornicama pomoću tableta ili pametnih telefona, već omogućavanje milionima korisnika da to čine. Platforma koja će omogućiti sve to se zasniva na vojnoj tehnologiji i uveliko je u razvoju.
Drugi problem je latentnost, količina vremena koja prođe dok informacija ne doputuje od podmornice do korisničkog računara i nazad. Istraživači kažu da su uspeli da minimizuju zastoj, ali i dalje nastavljaju da rade na novom interfejsu, što će još više da umanji kašnjenje. Oni su takođe fokusirani na poboljšavanje tehnologije na kopnu sa ciljem poboljšanja podvodnog iskustva. “Mi želimo potpun doživljaj, mi zaista želimo da dočaramo kako je to biti u vodi. Eksperimentisali smo sa nekoliko 3D metoda i iz toga proizilazi osećaj da ste zaista u okeanu. Te tehnologije će imati muziku ili zvukove iz okeana.” Baš kao što roveri na Marsu omogućavaju ljudima da posete drugu planetu, AcquatiCo robotska mreža bi trebala da nam premosti okeanske dubine. Ljudi u AcquatiCo mreži će osnovati zajednicu u kojoj ljudi mogu da dele svoja iskustva, slike i filmove, kao i svoj entuzijazam za okean.
Ova zajednica će biti u samom srcu Labarca-vog cilja da širi poštovanje i pažnju o podvodnom svetu na širu populaciju. AcquatiCo projekat ima impresivne zaposlene koji pomažu da ova vizija zaživi. Njihova dva stručnjaka za ronjenje su Randy Berthold i Fernando Olivares Chiang. Berthold ima preko 30 godina iskustva sa ronjenjem i službenik je za bezbednost ronjenja u NASA-i od 2003. godine. Chiang, ekspert za podvodnu fotografiju, je ranije dobio najviše priznanje od World Underwater Federation. Chiang-ovo iskusno oko će pomoći da AcquatiCo što bolje “vidi”. Njih takođe savetuje Kanna Rajan, istraživač iz oblasti veštačke inteligencije i autonomnosti sa Monterey Bay Aquarium Research Institute, i bivši astronaut Dan Barry, veteran tri svemirska leta i četiri šetnje u svemiru.
Sve do sada, lokacija prvog lansiranja podmornice u martu, 2013. godine nije odlučena. U igri su tri moguće lokacije: Aruba, Monterey Bay i Robinson Crusoe Island u Južnom Pacifiku. Za početak, mali priručni beta testeri po imenu ‘oneanauti,’ će voditi sistem kroz ronjenje. U budućnosti će različiti paketi biti dostupni za AcquatiCo korisnike. Osnovni paket je besplatan i omogućiće ljudima da prate misiju. Mogućnost snimanja misije i učlanjenja u zajednicu će takođe biti besplatno. Komandovanje misijom će biti najvredniji i najskuplji paket. Vrlo je šokantna činjenica da, prema Labarca-ovim rečima 99 % ljudi nikada nije dotaklo okeansku vodu. To ima smisla, kaže on, jer vrlo mali broj ljudi živi u blitini obalnih voda. Labarca je takođe razmatrao ideju virtuelnog akvarijuma, ali je ona po njemu slaba, mada bi mogla da bude interesantna za ljude iz nerzvijenih oblasi koji nikada nisu videli ni pravi akvarijum.
Cena virtuelnog akvarijuma bi trebala da bude mnogo manja od cene pravog akvarijuma, što bi ga činilo jeftinim i pristupačnim za siromašne oblasti. Ljudi koji žive na selima u kopnenom delu Kine, na primer, bi mogli da dođu da vide video uživo iz podmornica i podvodni svet po prvi put u svom životu. Kada razmišljamo o daljinskim senzorima i roverima, mi normalno mislimo na planete. Ali, Labarca i AcquatiCo se pitaju, ako milioni ljudi prate rovere sa Marsa online, zašto istim tim ljudima ne pokazati i prelepi podvodni svet okeana i dozvoliti im da ga istraže sami?