Pametan parking, pametna mikrotalasna, pametan frižider, pametan automobil – sigurno ste čuli već za ove pojmove, ali šta su ove stvari zapravo – i šta ih čini pametnim? Ovi uređaji su deo IT sektora nazvan Internet of Things. Uređaji, koji su do skora bili obični, sada se mogu povezati na mrežu i komunicirati sa korisnikom.
Internet of Things (IoT) predstavlja mrežu fizičkih objekata – gedžeta, vozila, zgrada u koje su ugrađeni razni senzori, softver i konekcija na mrežu kako bi ti objekti mogli da sakupljaju i razmenjuju podatke. Internet of Things omogućava da uređaji budu daljinski kontrolisani preko postojeće mrežne infrastructure, što dalje omogućava veću direktnu integraciju fizičkog sveta sa računarskim sistemima, a to rezultira kroz povećanu efikasnost, tačnost i ekonomski benefit.
Eksperti su procenli da će do 2020. Godine biti 50 milijardi konektovanih uređaja. Smatra se da će u narednih 5 godina potreba za IoT developerima narasti za 5 puta.
Internet stvari (Internet of Things, skraćeno IоТ) se odnosi na mrežu fizičkih objekata ili „stvari” sa ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima i konektivnošću koji omogućavaju objektima da razmenjuju podatke sa proizvođačem, operaterom i/ili drugim povezanim uređajima. Termin „The Internet of Things” je predložio Kevin Ešton 1999. godine.