Poboljšana verzija detektora aktivnosti mobilnih telefona

U ovom radu je opisan detektor aktivnosti mobilnih telefona, MD-150 koji predstavja poboljšanu veziju detektora MD-100. Uređaj detektuje širok frekventni opseg od 100MHz do 3500MHz. Tom opsegu pripadaju sva tri benda mobilne komunikacije, tako da uređaj poseduje mogućnost otkrivanja lokacije aktivnih mobilnih telefona. Osetljivost uređaja je podešljiva u širokom opsegu (podešljiv je domet detekcije 0.5m-30m). U odnosu na MD-100, potrošnja uređaja je znatno smanjena i ovaj uređaj poseduje punjač za punjive baterije od 9V.

 

 

Uređaj je prenosan, lak i jednostavan za rukovanje. Zbog svoje jednostavnosti, lakog rukovanja i pouzdanosti MD-150 ima širok opseg primene na fakultetima, srednjim i osnovnim školama za otkrivanje nedozvoljenih bežičnih komunikacija (varanje na ispitima).

 

Uvod

 

  Mobilni telefonii rade na na tri frekventna opsega 900MHz, 1800MHz i 1900MHz, pa je i pored malih dimenzija i relativno slabog zračenja detekcija takvog uređaja ipak moguća. Napravljen je uređaj koji ima mogućnost detekcije radio predajnika u širokom frekventnom opsegu. Opseg od 100MHz do 3500MHz je usvojen kao zadovoljavajući jer pokriva FM opseg, sva tri GSM benda, kao i opsege od 433MHz i 2400MHz na kojima radi veliki broj savremenih bežičnih telefona. Glavna funkcija ovog uređaja je otkrivanje mobilnih telefona i drugih uređaja za bežičnu komunikaciju na mestima gde nije dozvoljeno njihovo korišćenje, kao na primer ispitima i zatvorima.

  Problem prepisivanja korišćenjem bežičnih komunikacija sa "bubicom" je naglo porastao, usled pada cene tih sistema, lakoj upotrebi, nemogućnošću otkrivanja golim okom i velikoj rasprostranjenosti na tržištu. Cena iznajmljivanja te opreme na jedan dan je 20 – 30 €, što praktično predstavlja i cenu polaganja ispita.

 

  Danas, cena celog sistema za bežičnu komunikaciju iznosi od 80 do 300 €, tako da sve veći broj studenata i đaka može sebi da kupi taj sistem a kasnije ga izdaje i deli sa drugovima. To je uslovilo pravu ekspanziju korišćenja tih sistema za prevare u školstvu. Prvo je krenulo na fakultetima i višim školama, a sve više se koristi i u srednjim školama. Postoji realna opasnost da se to prenese i u osnovne škole.

  Najlakše je prepisivanje na pismenim ispitima (prolaznost preko 90%), dok pojedini prodavci tvrde da je velika prolaznost i na usmenim ispitima (preko 80%). Sistem se sastoji od predajnika (minijaturni mikrofon ili kamera) i prijemnika (bubice), tako da kolega sa druge strane veze – ‘van zgrade’ (onaj koji zna materiju ili čita iz knjige) može da čuje šta profesor pita studenta (đaka) i da mu diktira.

  Mnogi profesori su u zabludi, da ako zabrane studentima da iznesu zadatke ili da napuštaju prostoriju dok traje ispit, da su tako onemogućili iznošenje zadataka iz prostorije. Postoji više načina da zadaci ‘izađu’ van mesta polaganja:
0. Iznošenjem zadataka
1. Diktiranjem pitanja u minijaturni mikrofon
2. Slikanjem testa mobilnim telefonom i slanjem te slike kolegi ‘van zgrade’
3. Snimanjem zadataka kamerom veličine dugmeta ili mikrokamerom u olovci, nakon čega se zadaci trenutno nalaze na nekom displeju (ili lap top-u) ‘van zgrade’.
 
  Korišćenje sistema za prepisivanje je veoma lako:
1. Potebno je spojiti prijemnik (najčešće je to mobilni telefon) na adapter sa antenom (koja se stavlja ispod odeće, najčešće oko vrata)
2. Između antene i nevidljive bubice u uhu, postoji bežična komunikacija. Spolja se ništa ne može primetiti
3. Kolega sa druge strane veze diktira rešenja, a njih može da čuje samo kolega sa bubicom

  Ovaj problem ugrožava kvalitet školstva i degradira znanje kako studenata, tako i srednjoškolaca i osnovaca. Da bi se to sprečilo neophodno je koristiti uređaje za ometanje zabranjene bežične komunikacije ili detektore same komunikacije i lokacije sa koje se obavlja.

 

Karakteristike uređaja

 

  Napravljen je uređaj male mase i malih dimenzija zbog što jednostavnijeg korišćenja i prenosivosti. Ako bi uređaj bio vezan za svaki objekat pojedinačno bilo bi neisplativo njegovo korišćenje u svrhu za koju je namenjen. Naime, svaka učionica ili amfiteatar na fakultetu bi morali imati po jedan takav uređaj što iziskuje velika novčana ulaganja. Korišćenje uređaja mora biti jednostavno zato što detektor nije namenjen samo ljudima koji se bave elektronikom nego široj populaciji ljudi na fakultetu i uopšte u obrazovanju, pa i na nekim takmičarskim skupovima (npr. šahovskim mečevima) . Zbog njegove široke primene odlučeno je, da se koristi vizuelni prikaz detekcije kako bi se na najjednostavniji način korisniku dala informacija o lokaciji izvora visokofrekventnog elektromagnetnog polja (u ovom slučaju mobilnog telefona). Vizuelni prikaz je dat preko niza svetlećih dioda (tri zelene, tri žute i tri crvene). Diode zasvetle kad uređaj detektuje izvor visokofrekventnog zračenja, što znači da detektor ne mora da stoji na jednom mestu ukoliko hoćemo da vidimo da li neko u određenom objektu koristi mobilni telefon. Sam izgled uređaja dat je na slici 1.

 

Slika 1. Izgled detektora MD-150

 

  Na levoj bočnoj strani detektora nalazi se prekidač koji služi za uključivanje detektora. Crvena dioda (lampica) će zasvetleti ukoliko je detektor uključen. Ideja da se dođe do tačne lokacije izvora zračenja smanjenjem osetljivosti uređaja rešena je preko preklopnika. Naime, na prednjem panelu uređaja nalazi se preklopnik sa kapicom ispod koje se nalazi skala osetljivosti (od 0.5 m do 30 m). Kada se detektuje u određenom prostoru izvor visokofrekventnog zračenja, osetljivost uređaja se smanji na 0.5m . Prilazeći izvoru pali se veći broj dioda. Kada se dođe do tačnog mesta izvora detektovanog signala zasvetleće sve diode (ili većina njih), što je prikazano na slici 2.

 

Slika 2. Detekcija mobilnog telefona.

 

Punjač kao inovacija MD-150

 

  Uređaj koristi punjivu NI-MH bateriju od 9V kao izvor napajanja, što je jedna od inovacija kod MD-150 detektora u odnosu na ranije verzije (MD-100 i MD-50) [3]. Ova inovacija je dodata radi jednostavnijeg korišćenja uređaja. Umesto kupovanja novih baterija i zamenjivanja istih korisnik jednostavno priključi detektora na adapter od 12V i baterija se napuni za 5-10h. Sa punom baterijom uređaj se može koristiti 10-30h u zavisnosti od inteziteta korišćenja. Tačan postupak korišćenja punjača [4] dat je u sledećim koracima:
1. Uključiti detektor – preporučuje se, ako se detektor ne koristi da se prekidač postavi u položaju MIN, kako bi se pre napunila baterija
2. Priključiti AC/DC adapter (punjač) u utičnicu na zidu (produžnom kabelu)
3. Spojiti priključak adaptera na detektor na mesto ispod zelene lampice (slika 1.)
Izgled detektora sa adapterom dat je na  slici 3.

 

Slika 3. Izgled zadnje strane detektora MD-150 i adaptera za punjenje baterije

 

U slučaju da se ne ispuni dati redosled zelena lampica će da se upali ili da treperi. Kada se to desi, treba samo na kratko izvući priključak adaptera iz uključenog detektora i vratiti ga nazad. Punjenje baterije je završeno kada se upali zelena dioda (lampica) koja se nalazi iznad utikača za adapter na desnoj bočnoj strani detektora (slika 1.)

 

Prednosti MD-150 u odnosu na ometač

 

  Odgovor na pitanje zašto je odlučeno da se napravi detektor, a ne ometač ili drugi sličan uređaj je sledeći:
•    Korišćenje ometača nije legalno jer je zabranjeno ometanje javnih frekvencija
•    Ometači velike snage štetno deluju na ljudski organizam zbog velike snage zračenja
•    Ometači nisu pouzdani za mnoge vidove nedozvoljeni bezičnih komunikacija (ometaju uzak pojas frekvencija ) [5]
•    Ometači su velikih dimenzija i njihov prenos nije jednostavan za razliku od detektora ove vrste
•    Ometači su višestruko skuplji
 

Zaključak

 

  MD-150 pored svoje niske cene i relativno jednostavnog dizajna predstavlja vrlo pouzdan i fleksibilan sistem sa mogućnošću daljeg razvoja. Velika merna osetljivost uređaja omogućava nadgledanje većih prostorija poput amfiteatara sa samo jednim detektorom MD-150. Uređaj se uspešno koristi na preko 15 fakulteta i za sada je pokazao dobre rezultate u sprečavanju zloupotreba na ispitima.

 

 

Literatura:

• http://www.ftn.ns.ac.yu/apel/trziste.html
• Miloš B. Živanov, Elektronika, Novi Sad, 2001
• Vladimir Milosavljević, Vladimir Rajs, Miloš Slankamenac, Miloš Živanov, Hardware system MD-100 for cellular phones activity and other HF electromagnetic field sources, INFOTEH 2007, Vol. 6, Ref. B-13, p. 112-113, 28-30, March 2007, ISBN 99938-624-2-8.
• Nađ Laslo, Impulsna i digitalna elektronska kola , Novi Sad, 2002
• www.ti.com 

Autori:

 

        Vladimir Rajs, Vladimir Milosavljević, Miloš Slankamenac, Miloš Živanov

        Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Katedra za elektroniku