Povodom predstojećeg takmičenjenja u robotici, Nacionalnog kupa Eurobot Srbija, za naš sajt govori profesor na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu, Branislav dr Borovac, jednog od vodećih ljudi u robotici u našoj zemlji. Profesor Branislav dr Borovac je redovan profesor na Fakultetu Tehničkih nauka, objavio je veliki broj radova iz robotike u mnogim časopisima i predstavio svoje radove na međunarodnim konferencijama. U daljem tekstu mozete pročitati o samom nastanku Eurobot takmičenja, mehatronici i primeni robotike u našoj zemlji.
1. Ideja o nastanku smera Mehatronika.
*Obzirom na sve ono što nam se događalo *Mehatronika je nastala kao potreba da jedan inženjer razume više naučnih oblasti obzirom da su savremeni uređaji postali veoma složeni i razvoj jednog takvog uređaja zahteva znanja iz više naučnih disciplina, kao što su npr. mašinstvo, elektrotehnika, upravljanje,… Tradicionalno obrazovanje inženjera koje se fokusiralo na izučavanje samo jedne od ovih oblasti se pokazalo kao nedovoljno adekvatno. mi smo to prepoznali i omogućili mladima da steknu ovakvo obrazovanje.
2. Stanje u našoj zemlji i okruženju sto se tiče robotike(primena i proizvodnja).
*Obzirom na sve ono što nam se događalo proteklih decenija jasno je zašto je primena robotike kod nas nedovoljna. Međutim, roboti su prestali da budu ekskluzivni uređaji i njihova primena postaje sasvim uobičajna obzirom da su roboti u određenim radnim zadacima superiorni u odnosu na čoveka, a mogu da ga zamene i na nekim poslovima koji su opasni po zdravlje. Stoga i kod nas primena robotike dobija na intenzitetu i čim se ekonomske prilike približe normalnim i mi ćemo u ovoj oblasti, nadam se brzo, dostići standarde razvijenih zemalja.
3. Budućnost robotike, mane i prednosti.
*Robotika se razvija veoma intezivno, mada je razvoj industrijske robotike, u određenim aspektima, dostigao zrelost. Robotika se pojavljuje u mnogim drugim oblastima u kojima tradicionalno nije bila prisutna. Može se reći da roboti izlaze iz fabričkih hala i ulaze u životni i radni prostor čoveka. Kao što su računari ušli u naš život i postali skoro nezamenljivi, tako će i roboti uskoro biti svuda oko nas. Kojom brzinom će se to desiti zavisi od nekoliko faktora, ali mislim da su najvažniji aspekti razvoj senzora( u ovom trenutku se senzori kod robota koriste relativno skromno ) i sposobnost učenja. Nadamo se da će u obe ove olbasti u skoroj budućnosti doći do značajnijeg napretka. Mane razvoja robotike, kao što je strah da roboti mogu da se pobune i napadaju ljude, su uglavnom u domenu naučne fantastike. Toliko smo daleko od tih problema da nije realno o njima brinuti.
4. Da li možemo Miomira Vukobratovića zvati “Srpski otac robotike”?
* Možemo, i to ne samo srpske robotike, već i svetske. On je jedan od naučnika koji je dao nezaobilazan doprinos u mnogim oblastima robotike i koji je razvoj ove, tada veoma mlade oblasti, značajno unapredio. Pomenimo samo da je prvi uveo sračunavanje dinamike pri kretanju robota i njeno uključivanje u sintezu upravljanja, kao i da svi današnji roboti koji hodaju na dve noge to čine na principu koji je on otkrio. Već je samo to ogroman doprinos a bilo ih je znatno vise.
5. Konferencije vezane za robotiku (IEEE), da li koriste studentima i mladim inženjerima?
*Svakako da. Najveća i najuglednija svetska konferencija za robotiku IEEE ICRA ima ustanovljenu posebnu nagradu za najbolji studentski ( doktorski ) rad i nadam se da će uskoro ovu nagradu dobiti i neki od naših studenata. Sa druge strane, svi koji se bave oblašću robotike moraju biti makar malo i istraživači je je oblast veoma popularizovana i zahteva stalno usavršavanje. Učestvovanje na značajnim svetskim konferencijama omogućava uvid u trendove razvoja
6. Da li je mehatronika najidealniji spoj više naučnih oblasti (mašinstvo, elektronika, upravljanje, automatika, programiraje)?
*Čini se da je tako. U ovom trenutku ne vidim drugu oblast koja bi bila konkurencija, osim napomene da i savremena robotika odjedinjava sve pomenute discipline. Razvoj mehatronike je veoma intezivan i svakako će, u nekoliko narednih decenija, takav i ostati.
7. Ideja o nastanku nacionalnog takmičenja i naši najbolji rezultati?
*Ideja o praktikovanju izrade robota tokom procesa učenja prvi su uveli amerikanci. Tako na čuvenom univerzitetu MIT iz Bostona, studenti prave robote prema pravilima za tu godinu i na kraju organizuju svoje univerzitetsko takmičenje. Francuzi su to videli, ideja im se svidela i organizovali su slično takmičenje, ali ne na univerzitetskom već na nacionalnom nivou. 1994-te godine takmičenje je preraslo u Evropsko prvenstvo, a 2001-ve godine smo im se i mi priključili. Mi permanentno postižemo solidne rezultate. 2003-će godine smo osvojili 5-to mesto, dok smo 2005-te godine smo osvojili 3-će, 6-to i 11-to mesto. Svake godine smo pri vrhu i naši roboti igraju zapaženu ulogu na Eurobot-u. Uspeli smo da nas i najbolji uvažavaju.
8. Finansije i pomoć fakulteta, ima li drugih zainteresovanih firmi za ulaganje u tehniku budućnosti?
*Finansije su značajan aspekt u celoj ovoj aktivnosti. Motore, senzore i elektronske komponente moramo sami da nabavljamo i to uglavnom iz inostranstva što nam predstavlja problem. Sve češće nam naši bivši studenti i nekadašnji učesnici na ovom takmičenju šalju na poklon komponente koje su uspeli da nabave, i to nam je dragoceno. Sve finansije obezbeđujemo putem sponzorskih priloga, a Fakultet nam pomaže obezbeđujući nam uslove za rad i oko izrade neophodnih delova.
9. Da li novac igra glavnu ulogu da imamo pobednika u inostranstvu tj. da budemo domaćini u nekoj od narednih godina?
*Novac bi značajno pomogao da radimo rasterećenije i da nam bude lakše, ali to nije najvažniji faktor. Najvažnija je posvećenost studenata radu i njihova želja da postignu visoke domete. To nam i omogućava da se ravnopravno takmičimo sa ekipama čiji budžeti su daleko veći. Što se tiče organizacije evropskog takmičenja kod nas to isključivo zavisi od pomoći grada, pokrajine i republike. U ovom trenutku, obzirom da na jednom evropskom takmićenju ima oko 500 učesnika iz Evrope i sveta, za takmičenje je neophodno oko 120.000 evra i mi to do sada nismo bili u stanju da obezbedimo. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti.
10. Šta bi ste vi kao jedan od vodećih ljudi u našoj zemlji preporučili mladima po pitanju izbora ove naučne sfere?
*Sa sigurnošću mogu da kažem da je robotika oblast čije vreme tek dolazi i ako se za nju opredele siguran sam da će imati radni vek ispunjen stručnim zadovoljstvom. U ovom trenutku nismo u mogućnosti da predvidimo sve aspekte i domete razvoja robotike i mehatronike, ali će oni sigurno biti značajni. Međutim, želim mladima i budućim kolegam da skrenem pažnju da se sve savremene oblasti razvijaju intezivno, pogotovo ove, i da zahtevaju stalan rad i usavršavanje pojedinaca kako bi ostali na vrhu. To ponekad nije lako ali pruža veoma veliko zadovoljstvo.
11. Šta mislite o našoj web stranici www.automatika.rs i približavanju svima zainteresovanima za znanja u okviru robotike i ostalih tehničkih nauka?
*Mislim da je ideja veoma dobra i da je svakako treba podržati.
