Digitalni informaciono – reklamni sistemi

U radu su predstavljeni elementi i način funkcionisanja digitalnih informaciono-reklamnih sistema kao novog masovnog medija. Digitalnih informaciono-reklamni sistemi predstavljaju mrežu prilagodljivih displej uređaja koji mogu biti upravljani elektronski upotrebom računara, omogućavajući izmenu sadržaja sa neke udaljene lokacije u zavisnosti od potreba ciljnih grupacija.

 

 

 

 

   Maloprodajni lanci trgovina da bi povećali profit i unapredili svoj posao počeli su sa upotrebom video rekordera i DVD uređaja kako bi na ekranima (CRT isplejima) u svojim objektima prikazivali reklame i informacije za svoje proizvode. Kako je vreme prolazilo predstavljeni su ravni displeji, računari i internet kao i ogućnost satelitske distribucije. Samim tim, otvorila se mogućnost za DIR sisteme da kao novi medijum obuhvate najveći deo ostalih medija i zaokruže ih u jednu celinu. Osnovne prednosti ovog medija u odnosu na statične medije oglašavanja su u lakoći izmene sadržaja, prikazivanje animiranog sadržaja i prilagođavanje sadržaja u zavisnosti od interesnih grupa. U modernim IR sistemima, ekrani su podeljeni u regione i lejere, i sadržaj ekrana sačinjavaju informacije i reklame iz ekoliko različitih fajlova. Elementi koji čine ove sisteme su:

1. Displeji ravnih panela (LCD ili PDP)
2. Medija plejeri (hardware i software)
3. Sistem distibucije fajlova

  2.1.2 Plazma displeji

 

  Kao jedna od tehnologija emisivnih displeja, PDP poseduje mnoge od prednosti CRT-a, kao što je širok ugao posmatranja i izuzetna boja. Ključna ograničenja predstavlja još uvek viša cena, i problem potrošnje energije koja je i do tri puta veća u odnosu na LCD-e. U DIR sistemima upotreba plazmi je veoma popularna kod veličina od preko 42 inča (107cm). Plazme pružaju visoki kontrast i pogodne su za postavljanje u maloprodajnim okruženjima. Poboljšani odnos kontrasta je moguć jer se svaki piksel može potpuno isključiti i prikazati kao potpuno crn. Ovo nije moguće kod LCD elemenata piksela, gde nije moguće potpuno blokirati svetlo.

 

  2.1.3 Displeji sa organskom svetlosnom diodom

 

   OLED displeji imaju mnoge veoma važne prednosti nad ostalim tipovima ravnih panela, a naročito nad LCDima,svojim najvećim konkurentima. Kao emisivna tehnologija, OLED-i, u odnosu na LCD-e, pružaju superiorne uglove posmatranja i kontrastne stope.

  Današnji OLED-i primarno se koriste kod veoma malih displeja, poput mobilnih telefona, MP3 plejera i digitalnih fotoaparata. Međutim, postoje prototipovi za 40-inči TV displej. LCD i plazma displeje čeka veoma jaka konkurencija narednih nekoliko godina.

 

  2.2 Položaj, odnos strana, rezolucija i drugi aspekti displeja

 

  Kod DIR sistema vertikalan položaj displeja je češći, da bi se simulirali štampani posteri. Korišćenje vertikalnog položaja, takođe je način da se DIR sistemi razlikuju od televizije. Prilikom postavljanja displeja za DIR sisteme, veoma je važno voditi računa o karakteristikama displeja koje dozvoljavaju ovakvo postavljanje, jer svi displeji nemaju tu mogućnost.
  Drugo, veoma bitno razmatranje je odnos strana kod displeja. Najčešći odnosi strana su:
1. TFT, računarski monitor, 1,25:1
2. standardni TV uređaj, 1,33:1 (4:3)
3. TV displej širokog ekrana (wide screen), 1,78:1 (16:9)
4. bioskop, DVD filmovi 2,35:1

   Veoma je teško koristiti različite odnose ukoliko se isti sadržaj prikazuje na displejima različitih veličina. Tradicionalni televizori imaju veoma lošu rezoluciju, zbog toga bilo je nemoguće reprodukovati visoko kvalitetne tekstualne poruke. Zbog ovog razloga, veći deo displeja za DIR sisteme je bio baziran na računarske displeje. Međutim, računarski displeji nisu dovoljno široki, a često i veliki, da bi prikazivali reklamu sa određene razdaljine.

  Visoko definisani TV displeji (HDTV) su u mnogome poboljšani i bolji za DIR sisteme od konvencionalnih TV uređaja koji su se ranije koristili. Veliki su i imaju dovoljno dobru rezoluciju da prikažu visoko kvalitetan tekst ili grafik.

  Danas su ravni LCD i plazma sistemi glavni displej uređaji za HDTV. Sve do skoro, rezolucija ekrana je bila ograničena na 1366×786 za displeje nižih i srednjih cena. Međutim, LCD-i i plazme sa 1920×1080 piksela se već nalaze na tržištu. Rezolucije, 1366×786 i 1920×1080 piksela su u saglasnosti sa odnosom strana od 16:9. Na Slici 1. prikazano je upoređivanje gustine piksela u displej sistemima sa različitom rezolucijom, ali iste veličine ekrana. Ovo nam pruža osećaj jasnoće detalja pri različitoj
rezoluciji displeja.

 

 

Slika 1. Gustina piksela kod SD, HD redy i full HD ekrana

 

  Jačina svetla, odnos kontrasta i ugao gledanja displeja postaju veoma važni kad su u pitanju DIR sistemi. Odnos kontrasta često se smanjuje kako se ugao gledanja povećava. Generalno, plazma displeji omogućavaju bolji kvalitet kada govorimo o uglu gledanja od LCD displeja koji brže gube odnos kontrasta. LCD-i su bolji od plazmi u proizvodnji svetlijih i jasnijih površina. Ovo je veoma bitno jer DIR sistemi mogu biti postavljeni na svetlim okruženjima pa je samim tim, jačina svetla veoma važna karakteristika displeja.

 

 

   Pošto sadržaj displeja DIR sistema može dolaziti iz nekoliko različitih fajlova, svaki izvor fajlova omogućava sadržaj na ekranu. Postoje najmanje tri vrste elemenata sadržaja: region, lejer i kajron (tekstualni deo koji se konstantno ažurira). Ekran može biti podeljen u mnoštvo regiona lejera i kajrona u kojima se mogu prikazivati informacije uživo, sa malim zakašnjenjem ili prethodno
uskladištene informacije. Shvatanje mogućnosti koje pružaju lejeri i regioni je svakako ključ upotrebe DIR sistema na najefikasniji način. Medija plejeri su uređaji koji lokalno kreiraju video i audio sadržaj na ekranu. Prolaze kroz kompleksan proces
čitanja lista za prikazivanje i dekodiranja medija fajlova prema njima. Krajnji rezultat je ponovno sastavljanje u jedan video signal koji ispunjava sadržaj ekrana. Regioni, lejeri i kajroni su samo virtualni elementi koji dolaze sa medija plejera kao kombinovan video signal.

 

  3.1 Ekrani sa regionima

 

   Interesantne su mogućnosti prikazivanja reklama u isto vreme sa informacijama i zabavnim sadržajem. Kod konvencionalne televizije, reklame se prikazuju u pauzama programa, dok se kod DIR sistema reklame mogu prikazivati u jednom ili više regiona ekrana sve vreme. Postoje sledeće vrste regiona:
1. Regioni za prikazivanje slika
2. Animirani regioni (flash animacije)
3. Video regioni (video klipovi ili IPTV)

 

  3.2 Ekrani sa lejerima

 

   Omogućavaju postavljanje tekstualne poruke preko slike, animiranog regiona ili video klipa. U nekim DIR sistemima, lejeri se mogu koristiti potpuno nezavisno od regiona, što znači da se tekstualni lejer može postaviti preko nekoliko drugih lejera istovremeno. Pojedini formati slika kao što je PNG, mogu imati transparentne površine, što znači da se ovakav fajl može lako postaviti preko bilo kakvog sadržaja ekrana .

 

  3.3 Ekrani sa kajronima

 

   Glavni zadatak kajrona je da obuhvati kontinualno ažuriranje informacija u televizijskom emitovanju. Kod DIR sistema, kajroni se postavljaju lokalno na svaki ekran uz pomoć medija plejera, što znači da kajron može biti napravljen, prilagođen za svako mesto i ekran. Kajroni sadrže samo tekst čineći zahtevani kapacitet pri kontinualnom ažuriranju kajrona, veoma malim. Fajlovi sa sadržajem kajrona mogu biti text fajlovi ili XML fajlovi.

 

  3.4 Liste za prikazivanje

 

   Da bi se kombinovali različiti elementi sadržaja kod DIR sistema, liste prikazivanja (play list) moraju biti napravljene. Liste prikazivanja govore medija plejeru po kom redosledu i u kom vremenskom trenutku će određeni fajlovi biti prikazani na ekranu. Liste prikazivanja mogu biti podešene, tako da počnu ponovno prikazivanje sadržaja kad on dođe do kraja i to kontinualnim prikazivanjem.

  Svaki region može imati posebnu listu prikazivanja ili zajedničku listu prikazivanja koja kontroliše sve elemente sadržaja na ekranu istovremeno. Obe alternative imaju svoje prednosti i mane. Takođe, mogu postojati različiti nivoi važnosti lista prikazivanja sa odvojenim listama prikazivanja za svaki region ili lejer, kombinovane sa listama prikazivanja višeg nivoa važnosti, koje odlučuju koje liste prikazivanja nižeg nivoa će biti korišćene u različitim regionima ili lejerima u različitom vremenskom periodu dana, nedelje ili meseca. Ove liste višeg nivoa prikazivanja koriste se za vremensko planiranje prikazivanja.

  Na Slici 2. prikazan je displej koji ima pet regiona, od kojih su dva predviđena za video klipove. Ovi video regioni imaju odvojene liste prikazivanja za seriju video klipova kako bi se sadržaj konstantno prikazivao. Regioni funkcionišu nezavisno jer imaju nezavisne liste prikazivanja.

 

Slika 2. Liste za prikazivanje i liste za vremensko planiranje prikazivanja kontrolišu sadržaj na ekranu.

 

 

  4.1 Programski paketi

 

  Mnogi profesionalni DIR sistemi bazirani su na dobro poznatim programskim paketima, i medija plejerima poput sledećih: Windows Media Player, Real Player, Winamp, QuickTime, i videoLAN client (VLC). Međutim, iako ovi proizvodi imaju karakteristike plejera koji može biti iskorišćen za profesionalnu primenu, većina ljudi u svetu poslovanja sa DIR sistemima teži da razvije i koristi specijalizovane programske pakete i doda karakteristike specifične njihovom DIR sistemu. Specijalizovani programski paketi najčešće se sastoje iz dva programa. To su menadžer sadržaja i medija plejer. Menadžer sadržaja instaliran je na glavnom računaru i uz pomoć ovog programa priprema se sadržaj i prave liste za prikazivanje kao i liste za vremensko planiranje prikazivanja. Liste se sa sadržajem manuelno ili putem interneta, satelita prebacuju na računare koji imaju ulogu medija plejera i na kojima se nalazi medija plejer program. Ovaj program čita liste i prikazuje sadržaj na ekranu. Ukoliko se želi promeniti redosled prikazivanja, ili zameniti deo sadržaja (određeni video fajl), sa glavnog računara šalju se nove, izmenjene liste za prikazivanje i izmenjeni deo sadržaja (samo ukoliko se već ne nalazi na medija plejer računaru). Video fajlovi su obično veliki pa
je iz tog razloga veoma bitno da se distributuju samo jednom, iako će biti upotrebljeni više puta i na više načina.

 

Slika 3. Media plejer čita liste za prikazivanje kako bi ispuni ekran sa sadržajem po planiranom rasporedu i redosledu.

 

  4.2 Odabir hardvera za DIR sisteme

 

   Medija plejer predstavlja formu hardvera i operativnih sistema, veoma slično personalnom računaru. Sa druge strane, medija plejer se ne koristi na isti način kao personalni računar. Medija plejer može biti uvršten negde između računara povezanog internetom i TV prijemnika. Glavna razlika između raznih proizvođača DIR sistema jeste u ponudi, da li nude hardver i programske
pakete ili samo programske pakete. Za neke proizvođače, programski paketi su osnova njihovog poslovanja i na korisniku je da odabere odgovarajući hardver. Drugi proizvođači su havrdverski bazirani i njihovi sistemi dolaze u sastavu sa posebnim medija plejer programskim paketom. Takođe, ukoliko je hardver uključen, postoje dve alternative: pažljivo konfigurisan PC hardver ili namenski hardver koji je specijalno projektovan za upotrebu kao medija plejer.

 

  4.2.1 DIR sistemi na principu pc računara

 

   Računari poseduju sve karakteristike da postanu medija plejeri. Potrebno je dodati samo odgovarajući program. Takođe, uvek postoji mogućnost da se nadograde elementi hardvera. Kada se koristi konvencionalni personalni računar kao medija plejer, njegovo kućište je ispunjeno, isprepletano, sa kablovima elektičnog napajanja i ventilatorima. Kada se koriste laptop računari, oslobađa se od napajanja i ventilatora, ali se ne može bez ventilatora procesora. Operativni troškovi personalnog računara su veliki usled velikog broja komponenti, kao što su ventilatori, hard diskovi, koji nakon određenog vremena usled kvara ili dotrajalosti zahtevaju zamenu novim komponentama. Ukoliko se programi kupuju posebno, veoma je važno odabrati odgovarajući hardver. Jedno rešenje je konsultacija sa proizvođačom programskog paketa i preporuka odgovarajućeg hardvera, koji radi dobro sa njegovim proizvodom. Takođe, dobar izbor je i kupovina hardvera i programa od istog dobavljača kao jednu celinu. Primena Medija plejera baziranog na konvencionalnom personalnom računaru zavisi od programskih dekodera za video zapise. Ovo je kompleksan zadatak koji zahteva dosta od sposobnosti obrađivačkog rada procesora. Jedan od načina da se oslobodi glavni procesor jeste upotrebom grafičkih kartica visokih performansi. Međutim, to je svakako veoma skupo rešenje. Većina displej uređaja ima VGA ulaz, pa se jednostavnije grafičke kartice mogu koristiti. Međutim, ukoliko je potreba za visokim kvalitetom digitalne sprege, koriste se grafičke kartice sa DVI ili HDMI spregom. Ove visoko kvalitetne grafičke, kartice često imaju procesore koji stvaraju veliku toplotu i imaju ventilatore. Ovo je nešto na šta treba obratiti pažnju kada su u pitanju dugoročni operativni troškovi.

 

  4.2.2 Namenski hardver za DIR sisteme

 

   Jedan od najbitnijih razloga za upotrebu namenskog (specijalizovanog) medija plejer hardvera jeste postojanje odvojenih čipsetova koji upravljaju video dekompresijom. Video dekompresija je najzahtevniji zadatak medija plejeru. Sa namenskim video dekompresionim hardverom, glavni procesor ne mora da upravlja tim zadatkom. Većina namenskih medija plejera prilagođena je za MPEG-2 ili MPEG-4 i MPEG-4 AVC (H.264) deko-diranje jer postoji dosta čipsetova namenjenih za TV resi-vere koji mogu jednostavno biti adaptirani za upotrebu kod medija plejera. Ovi formati su proizvod iz sveta emitovanja. Pošto ne postoji mogućnost za promenu karakteristika grafičke i video sprege kod medija plejera sa namenskim hardverom, veoma je bitno znati šta se želi od samog starta. Većina namenskih medija plejera ima analogni video zajedno sa VGA izlazom. Napredniji modeli često imaju DVI ili HDMI spregu. Slika 4. prikazuje anatomiju namenskih medija plejera.

 

Slika 4. Medija plejer sa namenskim hardverom.

 

 

   Distribucija fajlova može biti manuelna upotrebom DVD diskova, korišćenjem flash memorije ili preuzimanjem sadržaja sa e-mail ili interneta, a onda manuelno prebačena na medija plejer. Ovaj način prebacivanja elemenata sadržaja svakako nije praktičan, pa se iz tog razloga u složenim sistemima izbegava. U složenim sistemima distribucija sadržaja je automatska. Medija plejeri mogu biti podešeni da automatski ažuriraju, odnosno potražuju novi sadržaj sa glavnog računara u prethodno podešenim vremenskim intervalima. Može biti podešeno da na svakih sat vremena medija plejer proverava da li ima novi sadržaj. Ovakav način distribucije može biti realizovan uz pomoć interneta ili satelita.

 

Slika 5. Sistem distribucije elemenata sadržaja

 

 

   Prednost DIR sistema kao novog medija jeste to što obuhvataju najveći deo ostalih medija i zaokružuju ih u jednu celinu. Osnovne prednosti ovog medija u odnosu na statične medije oglašavanja su u lakoći izmene sadržaja, prikazivanje animiranog sadržaja i prilagođavanje sadržaja u zavisnosti od interesnih grupa. Takođe, u značajnoj meri smanjuju troškove i postavljaju sistem informisanja i reklamiranja na jedan novi, viši nivo. U budućnosti se očekuje pad cena hardvera i niske cene skladištenja velikih količina podataka. Budućnost će sasvim sigurno obezbediti veće, bolje, tanje i jeftinije displej uređaje. Ovo će uveliko povećati broj mogućih primena za sve vrste digitalnih informaciono-reklamnih sistema.

 

   Literatura:

1. Lars-Ingemar Lundstrom: Digital Signage Broadcasting, Focal Press, 2008.
2. Udički B., Živanov M.: Tehnologija ravnih displeja, diplomski rad, FTN, Novi Sad, 2005

1. Branislav Knežević, Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad, Katedra za elektroniku
2. Miloš Živanov, Fakultet tehničkih nauka – Novi Sad, Katedra za elektroniku