Šta je to PRofibus DP protokol možete saznati OVDE. DP protokol je danas dostupan u tri verzije: DP-V0, DP-V1 i DP-V2, koje su, naravno, tako hronološki i nastajale.
DP – V1
Ključna novina koja je implemetnirana u ovoj verziji DP protokola je mogućnost aperiodične razmene podataka između master-a i slave-a. Ova funkcionalnost se dominantno koristi za izmenu parametara i kalibraciju slave uređaja u toku rada, kao i za unapređenje dijagnostike slave uređaja kroz alarmne i status poruke. Kombinovanje periodičnog i aperiodičnog prenosa podataka je ilustrovana na slici 1. Master označen sa 1 na početku ciklusa poseduje token i započinje periodični ciklus u kom se obraća svakom od njemu pridruženih slave-ova šaljući im ili preuzimajući podatke od njih. Kada se i završi obraćanje i poslednjem slave-u tipično do početka narednog ciklusa preostaje izvesni vremenski interval koji se naziva vremenski procep. U tom periodu master 1 predaje token master-u 2 koji onda može da pristupi željenom broju slave-ova, očita njihova stanja ili podatke itd.
Slika br.1 – Periodična i aperiodična komunikacija na DP-V1
Inspekcija stanja slave uređaja je uz pomoć protokola DP–V1 zanatno poboljšana kroz specijalne statusne i alarmne poruke. Oba tipa poruka imaju smer od slave-a ka master-u. Statusna poruka služi da izvesti master o trenutnom statusu slave uređaja u nehavarijskim uslovima rada i na nju master ne mora da odgovori. Alarmnu poruku slave šalje u slučaju nastupanja nekih havarijskih uslova i na nju se očekuje eksplicitni odgovor master-a. Slave ne šalje novu alarm poruku pre nego do njega ne stigne potvrda od master-a o prijemu prethodne.
DP – V2
Ova verzija protokola unosi mnoštvo novih funkcija od kojih su najznačajnije: mogućnost direktne slave-slave komunikacije, sinhronizaciju rada master-a i slave-ova, očitavanje iz i učitavanje u slave željenog programskog koda i drugo. DP–V2 po prvi put unutar DP komunikacionog protokola uvodi mogućnost direktne komunikacije slave čvorova na mreži. To se postiže broadcast porukama koje odašilje slave (u takvoj ulozi on se u PROFIBUS dokumentaciji naziva “publisher”). Master, ali i ostali slave-ovi su u stanju da registruju poruke. Ako ti slave-ovi imaju potrebu za informacijama koje šalje publisher, onda je njima u procesu inicijalizacije i konfiguracije omogućeno da prihvate i uskladište ovu poruku. Slave-ovi koji primaju ovu poruku se nazivaju i PROFIBUS literaturi “subscribers”. Slika 2 ilustruje opisanu slave-slave razmenu podataka.
Slika br.2 Slave – slave razmena podataka
Primenom ove nove funkcionalnosti se otvaraju mogućnosti za razvoj sasvim novih aplikacija. Kako master nije više obavezno uključen u svaku razmenu podataka na komunikacionoj liniji, to se značajno povećava brzina odziva, u nekim slučajevima čak i do 4 puta.
Sinhronizovan rad više uređaja na mreži je problem koji je bilo veoma teško rešiti primenom DP-V1 protokola. DP-V2 to rešava na dva načina. Prvi način podrazumeva primenu globalne upravljačke broadcast poruke koja omogućava početnu sinhronizaciju slave uređaja ili održavanje već postignute sinhronizacije sa devijacijom manjom od jedne μs. Visoki proiritet ove poruke omogućava očuvanje ove sinhronizacije i u slučajevima izuzetno opterećene komunikacione linije. Drugi način podrazumeva primenu tzv. vremenskih markera (″time stamp″). Ove poruke šalje master svim slaveovima i u njih upisuje podatak o trenutnoj vrednosti sistemskog sata. Tako se postiže sinhronizacija događaja na slave-ovima unutar intervala od jedne ms. Ova funkcionalnost je posebno povoljna za sinhronizaciju razlićitih procesa na mreži sa više master-a.
DP-V1, a samim tim i naprednija varijanta protokola DP-V2 podržavaju upis ili čitanje blokova podataka od strane master-a. U DP-V2 je to unapređeno na taj način što je omogućeno masteru da po potrebi očita (upload) ili upiše (download) kod u posebne memorijske oblasti na slave uređaju. Time se automatizuje do tada jedan manuelni posao. Čak što više, master ima nove mogućnosti da kontroliše funkcionisanje slave-a (stop, start, restart i sl.) ili da aktivira nove funkcije već startovanog pogona (kao što bi bila akvizicija izmerenih vrednosti i sl.).
Usložnjavanje komunikacionog algoritma je iziskivalo sofisticiraniji način adresiranja uređaja na mreži. U tom cilju se zahteva podela slave uređaja na jedan ili više modula. Ovi moduli se koriste za realizaciju periodična razmena podataka. Svakom modulu se pridružuje jedinstveni identifikator. Kada master šalje poruku, on na tačno određena mesta u njoj pozicionira idnetifikator. Slave analizira poruku, uoči identifikator i ako se on poklopi sa njegovim identifikatorom prihvata dalji sadržaj poruke. Slična je situacija i kada slave šalje podatke master-u. Tada slave u poruku umeće identifikator da bi master znao od kog uređaja je prosleđena ta poruka.
Blokovsko aperiodično čitanje i upis podataka koje uvode poslednje dve verzije protokola, DP-V1 i DP-V2 je zahtevalo dalje usložnjavanje mehanizma adresiranja. Stoga se sada određene memorijske oblasti unutar modula dele na segment kojim se pristupa preko tzv. indeksa. Svaki blok podataka je maksimalne dužine do 244 bajta i nemu se pristupa tako što se unutar adresnog segmenta aperiodične poruke sa podacima navedu i identifikator i indeks.
Dalja upustva i pojašnjenja pojmova možete prinaci u sledećoj literaturi: Implementacija CAN protokola na pogonskom kontroleru baziranom na TMS320LF2407 digitalnom signal procesoru, Autori: Željko Pantić i Igor Stamenković.
