Da li vam je nekad, dok ste podešavali neki uređaj, palo na pamet kako bi bilo zgodno da umesto pritiskanja tastera, to možete uraditi jednostavno razmišljanjem o njima. Zvuči kao stvar naučne fantastike, ali zapravo ova tehnologija je tu već decenijama. Razvoj elektroencefalografije (EEG) može se pratiti unazad sve do dvadesetih godina prošlog veka, međutim tek pre nekoliko godina otkriven je način korišćenja povratnih informacija sa moždanih ćelija (neurofeedback) u svrhu upravljanja elektronskim uređajima.
U današnje vreme možemo koristiti interfejs mozak – računar (BCI – Brain-Computer Interface) kako bismo upravljali svačim, od protetičkih udova do robotskih ruku, ali i jednostavnih stvari kao što je kursor na našem računaru.
U poslednjih nekoliko godina, BCI tehnologija je veoma uznapredovala. Ne samo da su senzorske tehnologije postal naprednije, već i kompanije, kao što su Emotiv i NeuroSky, rade na tome da naprave BCI slušalice pristupačnijim i dostupnim potrošačima. Kompleti za razvoj softvera su dostupni za većinu EEG slušalica, što daje mogućnost programerima širom sveta da se uključe i daju doprinos razvoju ove tehnologije. U nastavku ćemo videti neke proizvode koji su vezani za upravljanje mislima, a koji se danas mogu naći u slobodnoj prodaji.
Kako bismo imali osećaj hronoloških sešavanja, vratićemo se malo unazad i krenuti sa nekim od najranijih potrošačkih aplikacija BCI-ja. Pre otprilike šest godina NeuroSky je kreirao MindSet, prve pristupačne EEG slušalice. Do tog trenutka, suva senzorska tehnologija nije bila lako dostupna ili jednostavna za korišćenje. Ove slušalice su isporučivane sa ranom verzijom igrice NeuroBoy u kojoj igrač koristi misli kako bi pokrenuo telekinetičku energiju pomoću koje upravlja objektima i rešava zadatke. NeuroSkay je nedavno izbacio na tržište i novi EEG uređaj, pod nazivom MindWave, koji je uprkos novijem izgledu, suštinski isti kao i stara verzija, bez slušalica.
Pre dve godine, kompanija Emotiv je na tržište izbacila svoj EEG hedset. Koristeći 14 različitih senzora i dva žiroskopa, ovaj hedset može da prepozna četiri različita mentalna stanja, 13 svesnih misli, niz različitih izraza lica, kao i pokrete glave u različitim pravcima. Kao i kod prethodnog uređaja, i za ovaj je razvijen razvojni softver. Međutim, za razliku od softvera kompanije NeuroSky koji je besplatan, razvojni softver za EPOC hedset se posebno kupuje.
Ovaj hedset je pomalo čudan. Napravila ga je Japanska kompanija Neurowear. Koristi suve elektrode kako bi prepoznao vaše raspoloženje, koje će kasnije preneti na svoje „uši“. Recimo, ako ste loše raspoloženi, platnene uši, pričvršćene za ovaj hedset, će biti oborene. Kada ste „neutralnog“ raspoloženja, uši će stajati uspravno, a ako ste srećni ili uzbuđeni, uši će se mrdati i na taj način pokazati vaše raspoloženje. Iako se ne očekuje da ovaj uređaj postane modni hit, ideja kompanije da se emocije izraze kroz modne detalje će se u budućnosti češće sretati.
Pre par godina, Toyota je započela projekat sa kompanijom Parlee Cycles, nazvan Prius X Parlee, koji ima za cilj da spoji klasične principe dizajna sa modernim tehnologijama u biciklizmu. Krajnji rezultat je bio lep bicikl sa nekim veoma „cool“ funkcijama. Ovaj bicikl je imao držač na kormanu na koji je mogao da se postavi i priključ iPhone, omogućavajući vam da pratite brzinu i dobijate navigacione informacije. Međutim, još bolja funkcija je promena brzina mislima. Potrebna je samo specijalna kaciga, koja sadrži Emotiv EPOC hedset i spremni ste za pokret.
Brain Driver
Google je dokazao da automobili mogu da voze samo pomoću „svojih“ misli. Međutim, to je sasvim drugačija igra od one koju igraju u kompaniji BrainDriver iz Nemačke. U ovoj kompaniji su razvili program, korišćenjem Emotiv SDK, koji omogućava vozaču da upravlja vozilom bez stvarnog dodirivanja volana ili nožnih komandi. Umesto toga, EEG senzor je programiran da prikupi svesne misli kao što su „levo“ ili „napred“ i bežično ih usmeri ka namenskom automatizovanom sistemu upravljanja koji gura pedale i okreće volan. Iako ovakav način vožnje automobila nije dozvoljen, ovakav koncept je dostojan daljeg istraživanja.
Pre nego što su došli na ideju da kontrolišu skejt svojim mislima, ljudi iz kompanije Chaotic Moon Labs kreirali su nešto što se zove „The Board of Awesomeness“ – motorizovani skejtbord koji je upravljan pokretima ruku, snimanim pomoću Xbox Kinect kamere. Međutim, hteli su nešto više, pa su ovaj vid upravljanja zamenili BCI-jem, a dasku nazvali „Board of Imagination“. Vožnja ovog skejta je veoma jednostavna. Sve što je potrebno jeste da zamislite tačku ispred sebe i da zamislite sebe na tom mestu i skrejt će krenuti ka tom mestu.
Sa biciklima, automobilima i skejtbordovima sve je pokriveno, izgleda da je samo pitanje vremena pre nego što neko krene sa upravljanjem letelica pomoću moždanih talasa. Međutim, grupa studenata sa Northeastern univerziteta uradila je upravo to, napravila je program koji omogućava upravljanje popularnom letelicom AR.Drone Parrot pre BCI. Bez ičeg osim njihovih moždanih talasa, ovi momci mogu daljinski upravljati putanjom jednog ili više quadcopter-a.
Ovakv tekst ne bi bio sveobuhvatan, ako se ne pomene najsavršeniji humanoidni robot Asimo. 2009. godine u Hondinom istraživačkom institutu razvijen je šlem koji omogućava korisnicima upravljanje robotom bez pomeranja mišića. Jedan od četiri unapred utvrđena dela tela se daje korisniku. On zamišlja (stvara mentalnu sliku) kretanja ovog dela tela. Šlem, pomoću senzora prikuplja informacije o aktivnostima u mozgu. Dobijeni podaci se analiziraju kako bi se utvrdilo šta je operater zapravo zamislio. Ove informacije se zatim šalju do računara, koji ih dalje prosleđuje do robota. Par sekundi nakon toga, robot izvodi pokret. Pored elektroencefalografije, ova tehnologija koristi i skoro infracrvenu spektroskopiju (NIRS – Near-Infrared Spectroscopy).
