Litijumske ćelije koriste nerazvodnjene elektrolite koji dopuštaju LiSOCl2 baterijama da rade na ekstremnim temperaturama koje se obično kreću od –55°C do 125°C. Date ćelije su prilagodljive na hladnoću koja može da ide i do –80°C. Na primer, Tadiran je testirao LiSOCl2 ćelije u kriogenoj komori i spustio temperaturu do –100°C. Ove LiSOCl2 ćelije su nastavile da rade kao što je i naophodno.
LiSOCl2 hemija je takođe renovirana za dug život. Formalno poznat kao Hexagram, Aclara je počela da koristi LiSOCl2 tip baterija 1984. godine za napajanje metarske predajničke jedinice koja se koristi za automatsko metričko merenje u slučajevima vode i gasa. Ovi stariji uređaji se sada zamenjuju sa tehnički mnogo naprednijom opremom, ali originalne baterije i dalje rade posle 28 godina na terenu.
Međutim, stvarni životni vek baterije je često vrlo teško dokazati zato što nije jednostavno testirati litijumsku bateriju na uslove koji bi trebali tačno da simuliraju upotrebu na terenu. Na dalje, projektni inženjeri moraju da budu ekstremno pažljivi u svojim zahtevima po pitanju verodostojnih informacija koje dolaze od proizvođača baterija kako bi izbegli neplanirane zamene baterija, koje i do 10 puta mogu da povećaju inicijalne troškove. Mnoge od ovih aplikacija se oslanjaju na dugotrajne litijumske baterije čije je prosečno vreme života oko 40 godina, pogotovo u udaljenim lokacijama gde je zamena baterija vrlo teška ili čak nemoguća.