Pretpostavka od koje su krenuli i zapravo prva stvar koju su uočili je da ukoliko robot na ovakvoj površini tokom kretanja počne sa rotiranjem nogu i ubrzavanjem kretanja, zapravo prelazi u kretanje koje nalikuje plivanju, pogotovo ukoliko se radi o ne preterano gustom zemljištu. U cilju proučavanja ovih pojava koristili su malog robota sa šest nogu nazvanog SandBot, koji su dizajnirali i projektovali Haldun Komsuoglu i Daniel Koditschek sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Kako bi eksperimenti koje su planirali da izvode bili rađeni u kontrolisanoj sredini, napravili su stazu za kretanje SandBot-a koja je zapravo bila 2.5 metra dugačko korito ispunjeno makom, sa rupama na dnu kroz koje je moguće uduvavati vazduh u korito, kako bi se pulsiranjem vazduha stvorila podloga koja je drugačije gustine. Na ovaj način su mogli menjati po potrebi gustinu podloge i proučavati kretanje robota u različitim uslovima. Korišćenj je mak jer su zrna dovoljno velika da ne upadaju u motore robota, a dovoljno mala da se mogu koristiti kao reprezentativan granularan medijum.
Na početku su stavili robota na površinu koja je bila gustine onoj koja je najčešća u pustinjama i podesili da mu noge rotiraju 5 puta u toku jedne sekunde. Ono što bi na normalnoj, čvrstoj površini bilo očekivano odskakivanje ovde je samo dovelo robota do zaglavljivanja u pesku. Otkrili su da problem leži u rotacionim pokretima nogu i da je moguće relativno brzo kretanje robota po pesku (brzinom od dužine njegovog tela po sekundi) ukoliko je frekvencija rotacije fiksirana, i ukoliko su podešena tri parametra: trajanje brzih i kratkih faza i ugao pod kojim noga menja kretanje od sporog ka brzom. Daljim proučavanjem otkrili su da postoji velika povezanost između gustine granularnog medijuma i brzine kretanja i da je frekvencija obrtanja robotske noge povezana sa dubinom do koje pri hodanju noge upadaju u pesak. Što je bila veća frekvencija rotacije i materijal ređi, to su noge dublje upadale u pesak. Ovime se dužina koraka robota smanjivala, a kada je postala premala, došlo je do toga da robot pokušava da zakorači na deo peska koji je već ulegao od prethodnog koraka. Ovime mu se brzina značajno smanjila i kretanje se pretvorilo praktično u plivanje kroz zrnca maka.