Sa ciljem da se ublaže simptomi bolesti koja se tvrdoglavo odupire lečenju, naučnici se prebacuju na terapiju koja se na prvi pogled čini kao naučna fantastika, a ne kao deo realnog života koji može da se primeni u savremenim klinikama. Naučnici sa Wexner Medicinskog Centra Državnog Univerziteta Ohajo su počeli postupak testiranja da li uređaj za duboku sitimulaciju mozga-moždani pejsmejker može da odbije debilitativne simptome Alchajmerove bolesti.
Njihov prvi pacijent, Kathy Sanford, je dobila implante prošlog oktobra. Pre operacije Sanford je imala dijagnozu blage Alchajmerove bolesti i njeni simptomi su napredno postajali sve gori. Međutim, posle 5 meseci kontinualne stimulacije pomoću moždanog pejsmejkera, njene performanse na kognitivnim testovima su se značajno poboljšale. Još uvek je suviše rano reći da li će efekti da traju, ali doktori su veoma pozitivni kada je o tome reč.
“U osnovi, pejsmejker šalje malene signale u mozak čime se reguliše abnormalna aktivnost mozga i njegovo stanje normalizuje,” izjavio je Dr. Ali Rezai, neurohirurg i ko-lider studije, u svom obraćanju medijima. “Upravo sada, ono što mi vidimo kod našeg prvog pacijenta je ohrabrujuće. Ne treba zaboraviti da je ovo istraživanje i da mi moramo još više da istražujemo kako bismo razumeli šta se dešava.”
Nasuprot Enterprise-u gde sve procedure moraju da se uključe zarad nekoliko jednostavnih skeniranja na vanbolničkom nivou, implementiranje moždanog pejsmejkera je u osnovi hirurška operacija. Dve elektrode za stimulaciju se umeću kroz rupe u lobanju. Pakovanje baterija se postavlja ispod kože kako bi se obezbedilo napajanje elektroda preko žica koje idu preko vrata i skalpa.
Za sada nisu primećeni nikakvi negativni efekti ovog tretmana. Postupak bi trebao da se završi do 2015. godine do kada 10 pacijenata treba da dobije moždani pejsmejker. Duboka moždana stimulacija (DMS) je široko rasprostranjen metod koji se koristi pri odupiranju simptomima Parkinsonove bolesti i drugim poremećajima koji interferiraju sa kretanjem.
Između 85.000 i 100.000 ljudi širom sveta ima DMS implante za bolesti kretanja, ali Sanford je prva osoba na svetu koja je dobila trajne implante za Alchajmerovu bolest. Dr. Rezai kaže da bi moždani pejsmejker jednog dana mogao da pomogne u borbi protiv simptoma hroničnih moždanih poremećaja kao što su opsesivno-kompulsivna bolest, depresija, hronični bol i migrena.
Sadašnja studija nastavlja rad koji je počeo Dr. Andres Lozano u 2003. godini, otkrivši potencijalni DMS za Alchajmerove bolesnike. U to vreme one je lečio pacijenta koji je patio od gojaznosti. Stimulišući forniks, glavni nervni trakt mozga koji je povezan sa hipotalamusom, on je direktno uticao na ključni regulator apetita, pri tome smatrajući da će ako noramlizuje njegovu aktivnost kroz električne šokove da smanji apetit pacijenta. Ali, forniks je takođe povezan i sa hipokampusom, memorijskim centrom mozga. Neočekivano, stimulacija je uticala na poboljšanje pamćenja pacijenta.
Prošlog maja Dr. Lozano je bio uključen u fazu studije koja testira bezbednost DMS-a kao tretmana za Alchajmerovu bolest. Jedna od oznaka Alcajmerove bolesti je smanjena aktivnost neurona u zahvaćenim moždanim oblastima kao što su hipokampus i druge oblasti temporalnog režnja. Zato što one ne rade tako mnogo, ovi neuroni takođe pokazuju pad u metaboličkoj aktivnosti, koji se meri u padu nivoa metabolizma glukoze. Studija je pokazala povećanje metabolizma: 15 do 20 % za svaku godinu stimulacije. Povećanje je veće od onoga koje normalno rezultira iz terapije lekovima. Ono što je još važnije, pacijenti su pokazali poboljšanja pamćenja, kognitivnih sposobnosti i celokupnog kvaliteta života.
Procenjeno je da 35 miliona ljudi u svetu pati od Alchajmerove bolesti. Oko 5 miliona obolelih je u SAD, gde 1 od 8 Amerikanaca u dobi preko 65 godina i oko polovina njih u dobi preko 85 godina ima Alchajmerovu bolest. Kao što je Dr. Rezai napomenuo, još uvek je rano davati prognoze. Ali, ako drugi budu odgovarali na moždani pejsmejker kao što to čini Sanford, to bi mogao da bude način da se u mnogome poboljša život pacijenata, tretirajući simptome dok još uvek čekamo na pravi lek.
