Prema istraživanju sprovedenom u 30 najvećih gradova Evrope Beograd je na 27-om mestu po stanju ključnih ekoloških parametara, kao što su emisija CO2 ili zagađenost vazduha i vode. Istraživanje ekoloških parametara pod nazivom "European Green City Index", koje je uradila istraživačka kuća Economist Intelligence Unit u saradnji sa Siemens-om, stavilo je Beograd na začelje liste 30 najvećih gradova Evrope rangiranih prema ekološkim parametrima i stepenu brige o životnoj sredini.
Ovo istraživanje je treće ovog tipa koje je inicirao Siemens, nakon ekoloških izveštaja o Londonu i Minhenu, i predstavljeno je juče na konferenciji za štampu organizovanoj kao samo jedno od brojnih dešavanja u Kopenhagenu tokom održavanja konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. "Mi podržavamo napore gradova u pravcu unapređenja zaštite životne sredine i sprečavanja daljih klimatskih promena, između ostalog i tako što smo im obezbedili podatke koji im mogu poslužiti da unaprede mere za borbu protiv uvećane emisije CO2 i usmere ih na akcije koje mogu dati najbolje rezultate", istakao je Dr. Reinhold Ahatz, direktor Siemens-ovog sektora za razvoj i istraživanje, na prezentaciji rezultata studije.
"European Green City Index" studija procenjuje stanje ekoloških parametara 30 najvećih gradova Evrope, u kojima živi preko 75 miliona stanovnika, i za dobijanje konačnog indeksa koristi procene stanja u osam kategorija: emisija CO2, upotreba energije, stanje zgrada, saobraćaj, stanje voda, kvalitet vazduha, upotreba zemljišta, rukovanje otpadom i upravljanje zaštitom životne sredine. Kategorije su bazirane na 16 kvantitativnih i 14 kvalitativnih pojedinačnih indikatora stanja.
"Gradovi istočne Evrope su lošije rangirani zbog manjeg obima ulaganja u ekološku zaštitu, kao i zbog istorijskog nasleđa i decenija zanemarivanja ekoloških pitanja. Tu pre svega mislimo na veliku potrošnju energije u zgradama i zapuštenoj infrastrukturi. Sa druge strane, gradovi poput Kopenhagena ubrzano rade na uvođenju obnovljivih izvora energije, pa je cilj pobednika ove studije da do 2025. godine postane grad sa nultom emisijom CO2", objasnio je James Watson, urednik istraživanja koje je uradio Economist Intelligence Unit, istraživačka kuća iz Londona. On je dodao i da stanje i u gradovima sa razvijenom ekološkom svešću situacija nije savršena, pa tako udeo otpada koji se reciklira ne prelazi 20 procenata, dok jedan od četiri litra vode biva izgubljeno zbog kvarova u infrastrukturi.
Prema rezultatima studije, Beograd zauzima 27. mesto u ukupnom plasmanu. Nešto bolje rezultate je ostvario u kategorijama upravljanja zaštitom životne sredine, upravljanja otpadom i korišćenja zemljišta, dok je u domenu emisije CO2, zagađenja vazduha i tretiranja otpadnih voda i ispod pozicije koji mu je doneo ukupni indeks od 40,03 (poređenja radi, pobednički Kopenhagen ima indeks od 87,31). Upadljivo dobar rezultat je ostvaren u oblasti upotrebe energije, gde je Beograd na 17. mestu i drugi među gradovima istočne Evrope, kod kojih je najbolje ukupno rangirani grad Viljnjus, prestonica Litvanije.
