Ljudi, godinama unazad, su dizajnirali robote kako bi nas oni zamenili u poslu i naše zadatke lakše i jednostavnije rešili. Roboti se koriste u fabrikama, pa čak i u domovima jer mogu da rade neumorno ,svakodnevno i svaki put i to bez potrebe za novcem i hranom. Do sada, niko nikada nije razvio robota koji ima osnovne ljudske emocije da plače, peva, smeje, pleše, nežnost, ljutnju, i tako dalje. Naravno , videli smo takve robote u filmovima (Bicentennial Man).
Ali, nedavno, inženjeri na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru razvili su prototip robota pod nazivom Lovotics koje može izraziti sva spomenuta osećanja. Ovaj robot ima sposobnost da voli i da bude voljen od strane ljudi. Kako bi se razvio ovakav robot, potrebni se sakupiti sve biološke i emocionalne alate.
Kod ljudi određenji hormoni su zaslužni za određeno emocionalno stanje tako je i u robotu Lovotics. Kod robota veštački hormoni uključuju dopamin, oksitocin , serotonin i endorfin. Pored ovih hormona glavnu funkciju ima i veštačka inteligencija, koja je tako ”organizovana” samo može poslati robotu moždani signal pomoću magnetne rezonance tako da roboti dobiti bolju ideju o tome kada i kako da reaguju na bilo koju vrstu emocija.
