Termoelektrana Matra, u severnoj Mađarskoj, jedan je od primera elektrane na ugalj koja se priprema za neizbežan prestanak korišćenja ovog energenta, i tranzicije na industrijski klaster u kome obnovljivi izvori energije (OIE) imaju sve važniju ulogu.
Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.
Šta može biti problem?
Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.
Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.
Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije
Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.
Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.
Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.
Rezultati
Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.
Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.
Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.
